Enter the e-mail where we will send you an activation code


Koliko zapravo vredi bitkoin?

CNBC CNBC
pre 4 mes.
Koliko zapravo vredi bitkoin?

Odgovor na pitanje koliko vredi bitkon nije jednostavan: on vredi koliko ima onih koji ga traže. Inače - ništa. Zato i centralne banke upozoravaju na tu pošast.

Da li iza novca mora da stoji država sa svojom privredom? Sigurno da ona pomaže da se održi vrednost novca, ali u suštini nije neophodna. Idejni pokretač bitkoina, Satoši Nakamoto, podseća da ljudi moraju da veruju centralnim, državnim bankama da neće uraditi nešto loše, dok u slučaju dogovorenog platežnog sredstva takve institucije uopšte nema. Zbog toga je i bitkoin „pravi“ novac, sve dok postoji spremnost ljudi da tu obračunsku jedinicu pretvaraju u „pravu“ robu, uslugu – ili drugi novac, dolare, evre… 

Bitkoin odavno nije jedini „novac bez novca“ kojim se trguje na svetskoj mreži, ali je sigurno najpoznatiji. Agustin Kartstens smatra da se ono „što je u početku bilo zamišljeno kao alternativno platežno sredstvo bez državnog učešća, u međuvremenu pretvorilo u mešavinu finansijskog mehura od sapunice, principa ’lanca sreće’ i katastrofe po životnu sredinu.“ 

Karsten je Meksikanac i generalni je direktor Banke za međunarodnu platnu razmenu (Bank for International Settlements BIS), svojevrsne centralne banke svih nacionalnih centralnih banaka. Sigurno da ima osnova da se poslušaju njegova upozorenja. Postoje ogromne opasnosti od kripto-novca kao što je bitkoin i nacionalne države moraju da budu spremne nešto da preduzmu kako bi zaštitile svoje građane kao potrošače i ulagače.

Novac „21. veka“ – i kriminalaca

 

 

Nije samo Karstens taj koji upozorava na najosetljivije mesto takve izmišljene obračunske jedinice: tamo gde se ona pretvara u „pravi“ novac. Nekima je „baš kul“ to što ponegde čak i kafa može da se plaća u bitkoinima, ali zbog volumena u kojem se bitkoin „naduvao“, sada su ključna mesta postale menjačnice na internetu. A njih ima svuda po svetu. Drugim rečima, to je praktično idealna platforma za narko-bosove Južne Amerike. Oni su ranije morali da smišljaju kako da novac od „dilera“ sa ulica Frankfurta ili Rima prebace na svoj račun u Južnoj ili još bolje Severnoj Americi. Po mogućnosti da ga bez velike buke sakriju od policije i poreznika. Sa bitkoinom to nije nikakav problem: narkotici, oružje, falsifikati... Novac se transportuje odmah i praktično ga nije moguće pratiti, jer nema države niti njene policije koja bi stajala iza njega. 

Zato se mogu razumeti reči direktora BIS kako se takav sajber-novac „ne sme pretvoriti u parazita“ u infrastrukturi kompletnog finansijskog sistema i da „centralne banke moraju da budu spremne da, ako bude bilo potrebno, intervenišu.“ Ali zašto kaže da je to i ekološka katastrofa? Specifičnost bitkoina je u tome što je to platežno sredstvo ograničeno u svom volumenu. Kada se odvija transakcija, aktivni su računari svih koji učestvuju u tom sistemu (takozvani mining), odnosno oni koji su akvizicijom bitkoina pristali i staviti na raspolaganje svoje računarske kapacitete. 

Potrošnja električne energije za jednu jedinu transakciju iznosi oko 427 kilovat-sati – što je otprilike mesec dana potrošnje jednog domaćinstva i to ne preterano štedljivog, upozorava član uprave Nemačke savezne banke Karl-Ludvig Tile. Ali i njega manje brine ta besmislena potrošnja – i naravno račun koji bi trebalo platiti za takvu transakciju – koliko činjenica da bitkoin nije ništa drugo do – puka spekulacija. A to „ne može dobro da se završi“, došao je do zaključka i veliki mag američkih ulagača, Voren Bafet.

Par brojki i već ste milioner

 

 

To se uočava i u trenutnim oscilacijama: u vreme Božića bitkoin se kretao prema vrednosti od oko 20.000 dolara, a ovog utorka (6.2.) je u jednom trenutku pao čak ispod 6.000, da bi se onda ipak donekle oporavio. Kako će se sve to nastaviti? Tu bi se trebalo podsetiti izjave koju pripisuju prvom Rokefeleru da „vas od milion dolara jedino deli milion budala s jednim dolarom u džepu“. 

Na argumente da su sve to „starci“ koji ne razumeju povezanost mladih sa svetskom mrežom i novim metodama komunikacije, može se odgovoriti da ni oni ne poznaju energiju kriminalaca: novac na internetu je kao stvoren da ga ukradu sajber-kriminalci. Ukupna vrednost bitkoina, tvrdi se na stranici CoinMarketCap.com, dostiže vrednost od oko 360 milijardi dolara i potrebno je samo negde na nekom mestu promeniti par brojki pa da sve nečije novčane brige nestanu. 

A to se i radi – i to masovno, tvrdi profesor internet-bezbednosti Tajler Mure sa univerziteta Tulsa. Od nastanka bitkoina 2009, virtuelno je „provaljeno“ u čak trećinu platformi za trgovinu tom kripto-valutom. Hakeri su 2014. upali u tadašnju najveću berzu bitkoina Mt.Gox iz Japana i oko 25.000 korisnika ostalo je bez nekih 650.000 bitkoina – današnja vrednost toga je oko četiri milijarde dolara. 

Provale ne prestaju: i prošlog decembra je sa slovenačke platforme NiceHash nestalo 4.700 bitkoina u vrednosti – tada je ona bila na vrhuncu – 29 miliona dolara. Ljudi koji vode NiceHash izjavili su da su bili žrtve „visoko profesionalnog napada“. To jeste tako, bez sumnje, jer hakeri očigledno nisu tamo neki „klinci“. Menjačka platforma Youbit iz Južne Koreje, takođe u decembru, objavila je bankrot nakon čitavog niza krađa. Agencija države Južne Koreje tvrdi da je iza bar nekih od tih krađa stajala – Severna Koreja. 

I ne krade se samo bitkoin, nego i slične dogovorne valute: nedavno je i japanska platforma Coincheck bila žrtva hakera koji su se poslužili kripto-novcem Nem u vrednosti od 530 miliona dolara. Platforma obećava da će korisnicima vratiti 90 odsto novca koji im je ukraden, ali kako i odakle – to ne zna niko.

0 comments

Globalne berze