Enter the e-mail where we will send you an activation code


Kako uspešno upravljati novčanim rizikom?

Sinteza Sinteza
pre 1 mes.
Kako uspešno upravljati novčanim rizikom?

Razlika između uspešnih i nesupešnih trgovaca na berzi je ponajmanje u sposobnosti da se izabere prava akcija. Neko ima bolju, a neko malo lošiju analizu tako da obe grupe trgovaca prolaze kroz stalne dobitke i dobitke, to je sastavni deo berzanskog posla.
Neki od najboljih investitora na planeti su uspešni tek u oko 50-60% slučajeva tokom trgovačkog vremena.
Činjenica koju mnogi investitori ne znaju je da je većina profesionalnih trgovaca na berzi uspešna tek u 30-40% slučajeva te da im ovaj racio ipak omogućava da u dugom roku budu izuzetno uspešni.

U čemu je tajna?

Savim jednostavno, njihove loše trgovine su relativno malog obima, a gubici na istim preko 2 puta manji od njihovih prosečnih dobitaka.
Dakle, suština uspešnog berzanskog trgovanja nije toliko u procentu uspešnih trgovina koliko u „sečenju“ malih gubitaka na vreme.   
Trgovci početnici imaju tendenciju da očekuju samo pozitivan rezultat trgovanja i zbog toga ne razmišljaju o riziku. 
Profesionalci se fokusiraju na rizik znajući da rezultat svake investicije neizvestan. U tom smislu, profesionalci se primarno fokusiraju na očuvanje kapitala a tek potom na zaradu.
Na berzi se trguje očekivanjima. Statistički, svako očekivanje ima svoju verovatnoću ishoda shodno faktorima koje analiziramo. Poenta je da se ulazi u trgovanja sa najvećom verovatnoćom ishoda uz restriktivno upravljanje rizikom (brzim sečenjem gubitka) u slučaju da se trgovanje ne razvija po našem planu. 

Najvažniji faktori za upravljanje novčanim rizikom su:
•    veličina trgovačke pozicije  
•    korišćenje stop loss naloga (unapred definisano sečenje gubitka).

Veličina trgovačke pozicije je u stvari nominalna vrednost investicije. 
Sa rastom veličine trgovačke pozicije raste i rizik (ali i potencijalni prinos) ukupne investicije jer obim investicije predstavlja svojevrsnu špekulaciju ne samo po pitanju smera tržišta već i vremenskog perioda koji nosi sa sobom moguću cenovnu volatilnost. 
Niko ne može s potpunom verovatnoćom proceniti gde će se cena u budućnosti kretati. Trgovci mogu samo pretpostavljati smer tržišta sa manjom ili većom verovatnoćom. 
Ukoliko se ne desi scenario kakav smo predviđali, na „skupu naplatu“ mogu doći učinjene greške koje se tiču ne samo izbora smera tržišta već i veličine investicije. Naime, berza celo vreme oscilira i trgovci moraju biti spremni da sa svojom veličinom investicije istrpe i najgori scenario koji se može desiti iznenada (teroristički napad, svetski rat, zemljotres...).
Profesionalci u neku investiciju obično ulaze postepeno, u nekoliko tranši, čime pažljivo doziraju rizik. Nepisano pravilo je da se investiciona pozicija može pojačavati SAMO AKO JE VEĆ PROFITABILNA tj. ako se sve razvija shodno našem incijalnom trgovačkom planu. Jedino nam primena pomenutog pravila uvećava prinos po jedinici rizika što je ključno za uspešno trgovanje.
U suprotnom, ako nam je inicijalna pozicija u minusu, ne bi trebalo da dodajemo nove količine na već postojeće jer se rizik po jedinici prinosa neoptimalno povećava. Naravno, ovo ne znači da novim kupovinama ne treba uprosečivati cenu ako je tako predviđeno prethodno utvrđenim trgovačkim planom.
Većina današnjih brokera nudi svojim klijentima tkz. Leverage (novac za pozajmicu, detaljnije u nastavku teksta) koji je obično vrlo jeftin i odobrava se automatski. Ovaj dodatni keš može biti i dobar i loš saveznik u vašem berzanskom uspehu u zavisnosti da li ga koristite shodno gore navedenom pravilu. Naravno, ako nam je inicijalna investicija pozitivna i ako osećamo da tržišni sentiment ide u odgovarajućem pravcu, onda ima smisla iskorisiti navedeni leverage kredit kako bi multiplicirali naš profit.

Dakle, veličinu investicione pozicije treba odrediti shodno iznosu našeg keša i situaciji na tržištu. Ova odluka ne sme da bude pod uticajem emocija (pohlepa ili strah, detaljnije u nastavku) već, koliko je to moguće, bazirana na što realnijoj percepciji rizika. Uvek se mora voditi računa kako će se naša investicija ponašati u najnepovoljnijem scenariju za nas. 

Dobra investicija se uvek brine sama za sebe a naš maksimalan fokus uvek treba da bude na adekvatnom upravljanju promašenom investicijom.  
Pored navedenog, važno je naglasiti da različiti finansijski instrumenti imaju različitu brzinu kretanja. Tako na primer, akcije tradicionalno spadaju u jako volatilne i brze instrumente, jer se može desiti da u toku samo jednog dana cena akcije padne/poraste 10, 20 i više procenata u zavisnosti od događaja (poslovni rezultati, skandali, ostavke, tužbe protiv kompanije i sl.).

Takođe, i kod akcija ima ekstremnih sektora. Giganti poput Amazona, Exxona, Microsofta, Apple ili Coca-Cole se kreću znatno sporije u toku dana prevashodno zbog svoje veličine (tržišne kapitalizacije) pa je tako uobičajna dnevna oscilacija oko 0,5 do 2 procenata. S druge strane, imamo primer kompanija iz sektora biotehnologije koje su ekstremno volatilne i u toku dana znaju da naprave pokret na gore ili dole i do 20, 30 ili 50 procenata u jednom danu. 

Za razliku od akcija, trgovanje berzanskim indeksima (indeksima se može trgovati preko fjučers ugovora, ETF ili CFD ugovora) izgleda znatno mirnije gde su prosečne dnevne oscilacije maksimalno oko 1-2 procenata. Recimo, promena vrednosti indeksa S&P 500 koja je veća od 1.5 ili 2% u toku dana se smatra izuzetno velikom, dok je ista ova promena na akcijama skroz uobičajena.

Robe poput zlata, nafte, pšenice, soje se po nalaze negde u sredini kada govorimo o riziku volatilnosti. One se u proseku kreću od 1-3% dnevno.
Na osnovu ovoga možemo zaključiti, da pored veličine trgovačke pozicije, na rizik utiče i izbor finansijskog instrumenta, pa se početnicima više preporučuju sporiji instrumenti kao što su indeksi ili velike poznate kompanije koje imaju manju volatilnost.

0 comments

Globalne berze