Enter the e-mail where we will send you an activation code


Šta je hedžing i koje vrste hedžinga postoje?

Sinteza Sinteza
pre 4 ned.
Šta je hedžing i koje vrste hedžinga postoje?

Finansijski hedžing

U finansijama hedžing je investicija koja služi da smanji ili ukine rizik koji se odnosi na neku drugu investiciju. Hedžing je strategijski kreiran da minimizira izlaganje investicije nepoželjnom poslovnom riziku, ali i takođe da dozvoli tom poslovnom poduhvatu da profitira od te investicije. Stoga onaj koji hedžuje neće biti zainteresovan za to da li vrednost tržišta kao celine ide gore ili dole, već samo za delove tržišta koji su relevantni za hedžing.

Kako investitori hedžuju?

U većini slučajeva hedžing tehnike uključuju korišćenje komlikovanih finansijskih instrumenata poznatijih kao finansijski derivati. Dva najčešća derivata su opcije i fjučersi. Fjučersi su ugovori između dve strane koji se odnose na kupovinu ili prodaju neke aktive u određeno vreme po određenoj ceni. Glavni razlog zašto kompanije koriste fjučerse jeste da bi ograničili njihovo izlaganje riziku usled bilo kakvih fluktuacija cena. Opcije su ugovori koji daju pravo kupcu, ali ga i ne obavezuju, da kupi ili proda naznačenu aktivu po određenoj ceni na određeni datum, ili pre tog datuma. Na primeru se može pokazati kako se ovi derivati koriste. Recimo da posedujete akcije „Cory’s Tequila Corporation” (CTC). Iako imate poverenja u ovu kompaniju na dugi rok, ali malo ste zabrinuti zbog nekih trenutnih padova u industriji tekila pića. Da bi ste se zaštitili od pada vrednosti akcija CTC-a možete kupiti prodajnu opciju (put option) za tu kompanju, što vam daje za pravo da prodate akcije CTC-a po ugovorenoj ceni. Ukoliko cene vaših akcija budu padale ispod ugovorene cene, ovi gubitci će biti smanjeni za razliku između cene akcije i prodajne opcije. Drugi klasični primer hedžinga uključuje kompanije koje zavise od izvesnih roba. Recimo da je CTC zabrinut zbog nestabilnosti cena agave, biljke od koje se pravi tekila. Kompanija bi bila u velikim problemima ukoliko cena agave znatno skoči, što bi ozbiljno ugrozilo marginalni profit. Da bi se zaštitila (hedžovala) od nepredvidivosti kretanja cena agave, CTC može kupiti fjučerse koji omogućavaju kompaniji da kupi agavu po određenoj ceni. Sada CTC može budžetirati bez brige oko fluktuiranja cena date robe. Ukoliko cena agave pređe preko ugovorene cene fjučersom, hedžing će se isplatiti zato što će CTC uštedeti novac plaćajući nižu cenu. Međutim, ukoliko cene padnu, a CTC je u obavezi da plati ugovorenu cenu tada bi ustvari bilo bolje da nismo hedžovali. Imajmo na umu da zbog toga što postoje mnoge različite vrste opcija i fjučersa investitor ima mogućnost da hedžuje mnogo toga kao što su: akcije, cene rznih roba, kmatne stope ili valute. Generalno gledano sve strategije hedžinga se zasnivaju na pronalaženju razlike između tržišne vrednosti i teoretske odnosno „stvarne” vrednosti, i pokušaju da ostvare profit i kada vrednosti padaju odnosno rastu, zavisno šta se kupuje ili prodaje.

Vrste hedžinga

Obostrano obavezujući ugovori sa fiksnim cenama (Contract for differences)

Obostrano obavezujući ugovor sa fiksnim cenama (OOUFC) je ugovor koji dozvoljava i kupcu i prodavcu da fiksiraju cenu određene robe, čija je cena nestabilna na tržištu. Ovo se može pokazati na primeru ugovora između proizvođača elektične energije (npr. EPS) i kupca elektricne energije na malo (dilera elek. energije, npr. EDB), usled čega obe strane nastupaju zajednički na tržitu električne energije. Ukoliko se proizvođač i kupac ugovore fiksnu cenu 50$ po MWh za elek. energiju u određenom periodu trgovanja, i ukoliko stvarna cena bude 70$, onda proizvođač dobija 70$ po osnovu zajedničkog poslovanja, ali mora da da popust od 20$ (razlika između ugovorene cene i cene ostvarene usled zajedničkog poslovanja na tržištu) dileru. U suprotnom diler plaća razliku proizvođaču ukoliko je tržišna cena niža od ugovorene fiksne cene.

Hedžingovanje kreditnog rizika

Kreditni rizik je rizik da potražilac neće biti isplaćen od strane dužnika. S obzirom da je kreditni rizik česta pojava u bankarskom poslovanju, ali i nepoželjan rizik za komercijalne trgovce, prirodno je da se ova vrsta hedžinga razvila na tržištu na kome posreduju banke i trgovci. A ona se sastoji iz prodavanja obaveze po nižoj ceni. Tipičan primer za ovu vrstu hedžinga je menica i eskontovana menica. Ukoliko menica nema garanciju neke banke, tj. nije konfirmirana menica, i postoji opasnost da neće biti naplaćena na iznos koji glasi ili bar ne do datuma njenog dospeća. U tom slučaju vlasnik te menice ne želeći da snosi rizik da ona ne bude naplaćena u celosti ili ne do roka dospeća, može je prodati na tržištu po nešto nižoj vrednosti od one na koju sama menica glasi. Na taj način on je eskontovao svoju menicu i prebacio rizik koji ona nosi sa sobom na novog vlasnika. Novi vlasnik , sada eskontovane menice, smatra da je menica naplativa i za prihvatanje takve vrste rizika on ostvaruje nadoknadu, u vidu razlike između cene eskontovane menice i iznosa na koji manica glasi, kada je naplati.

Hedžingovanje valutnog rizika (valutni hedžing)

Valutni hedžing koriste kako finansijski investitori da bi reščlanili rizike koje su uračunali kada investiraju u inostranstvu, tako i nefinansijski učesnici u globalnoj ekonomiji za koje su multi-valutne aktivnosti više nužno zlo nego poželjan posao. Na primer, troškovi radne snage diktiraju uslove u globalnoj ekonomiji pod kojim se, danas prostija manufaktura seli u Kinu i zemlje jugoistočne Azije. Međutim prihodi od ovakvih poduhvata dolaze zajedno i sa brojnim rizicima, koji nikada ne bi predstavljali problem u slučaju kada bi se proizvodnja odvijala matičnoj zemlj, a jedan od njih je i valutni rizik. Ukoliko su vaši troškovi proizvodnje denomirani u različitu valutu od one po kojoj prodajete finalne proizvode, postoji rizik da će nestabilnost valuta uništiti razliku između onoga što plaćate da bi ste proizveli proizvode, i onoga što dobijete kada ih prodate( važno je napomenuti da je moguće prodavati proizvode takođe u stranoj zemlji, pa će te zbog toga morati da hedžujete valutni rizik i sa druge strane.) Valutni hedžing nije dostupan uvek u svim valutama, ali se rado upotrebljava među osam glavnih valuta svetske ekonomije (USD, GBP, EUR, JPY, CHF, HKD, AUD, CAD). Finansijski investitor, recimo hedžing fond (sa sedištem recimo u New York-u), pronalazi dobru kompaniju za investiranje, ali ne želi da nepotrebno istražuje stabilnost valute zemlje u čijoj je sedište te kompanije (recimo da se ono nalazi u Brazilu) tako da će u ovom slučaju hedžing fond odvojiti kreditni rizik od valutnog rizika tako što će hedžingovati valutni rizik. U stvari, ovo znači da investicija koju je načinio hedžing fond u kompaniju predstavlja dolarsku investiciju u Brazilu. Hedž proizvod dozvoljava da investitor transferše valutni rizik na nekog ko želi da učestvuje u obezbeđivanju njegove investicije od valutnog rizika, za određenu cenu. Ovaj hedžd fond stacioniran u New York-u treba da plati tom drugom investitoru kako bi on preuzeo na sebe izlaganje valutnom riziku, na isti način kao što bi platio bilo kojoj osiguravajućoj kompaniji kako bi se osigurao od nepoznatog ishoda. Na ovaj način, svetska ekonomija postaje više efikasna, zato što su oba investitora u mogućnosti da budu izloženi samo onom vrstom rizika za koju žele da snose eventualne posledice.

Kupovna opcija (call option) i prodajna opcija (put option)

Kupovna opcija je opcija koja vam omogućava da kupite akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju kupovna opcija je poput sigurnosnog depozita. Kada kupite kupovnu opciju, cena koju plaćate za nju, takozvana opciona premija, obezbeđuje vam pravo da kupiti određene akcije po specifičnoj seni, poznatija pod imenom ugovorena cena. Ukoliko odlučite da ne kupite akcije, jer vas na to ništa ne obavezuje, vaš jedini trošak je opciona premija.

Prodajna opcija je opcija koja vam omogućava da prodate akcije po određenoj ceni na ili pre određenog datuma. U ovom slučaju prodajna opcija je poput osiguravajuće polise. Sa prodajnom opcijom možete „osigurati” akcije tako što će te fiksirati prodajnu cenu. Ukoliko se nešto dogodi što će uzrokovati pad cena vaših akcija, i stoga „oštetiti” vašu imovinu, u tom slučaju možete primeniti vašu opciju i prodati akcije po „osiguranim” cenama. Ukoliko cene vaših akcija skoče, i nema „štete”, onda nema potrebe da koristite opciju, i još jednom vaš jedini trošak je opciona premija. Ovo je primarna funkcija navedenih opcija, koja omogućava investitorima da kontrolišu rizik, objašnjava Ekonomijaonline.

0 comments

Ekonomija