Enter the e-mail where we will send you an activation code


Emotivno investiranje: Kako ga izbeći?

Sinteza Sinteza
pre 4 mes.
Emotivno investiranje: Kako ga izbeći?

Analitičari finansijskih tržišta sva karakteristična emocionalna stanja trgovaca nazivaju jednim imenom – zajedničke emocije, jer se one u manjoj ili većoj meri pojavljuju, s vremena na vreme, kod svakog pojedinca koji se bavi trejdingom. Ova profesija spada u grupu najprifitabilnijih zanimanja na svetu jer se, praktično, radi o investiranju na najvećem svetskom finansijskom tržištu, tako da su emocionalna uzbuđenja koja su u samoj prirodi čoveka sasvim normalna pojava koja se mora uzeti u obzir kada je reč o psihološkoj analizi. Osim toga, trgovanje na svetskim berzama obiluje iznenadnim velikim cenovnim pomeranjima usled pojačane volatilnosti tržišta, pa je sasvim normalno očekivati promene raspoloženja kao psihološke reakcije pojedinca i mase na učestale promene koje direktno utiču na tržišna događanja.
Emotivno investiranje se dešava najčešće kao posledica medijskog uticaja ili straha. Pitanje je kako izbeći amatersko ponašanje i minimizirati uticaj euforije ili depresije na proces trgovanja?

Investitori koji ne trguju profesionalno u startu svoju investiciju vezuju za svoj rad i teško zarađen novac, što u startu uvodi u investiranje neželjen uticaj emocije i straha od gubitka.

Gubitak je sastavni bilo koje poslovne aktivnosti, i ne može se izbeći. To je slučaj i sa trgovanjem na berzi. Problem je što ovo ljudi često preskaču očekujući da im jedna investicija obavezno donese zaradu, što se izbegava investiranjem u više pozicija i kreiranjem portfolija, kao što ga ima svaka kompanija (proizvodi ili usluge).
Cilj portfolija je uprosečiti dobitke i eventualni gubitak sa konačnim ciljem da se zaradi.

Male investitore najviše privlači mirno tržište sa malom volatilnosti i periodi produženog očekivanja od rasta cena. U uslovima kada je sentiment visok odnosno kada dolazi do turbulencija na tržištu poseban segment predstavlja uticaj iskrivljenih informacija od bližeg i šireg okruženja, kao posledica njihovog subjektivnog prosuđivanja.
Takođe, javne informacije-saopštenja obično kaskaju sa događajem koji se već desio, tako da je već ugrađen u cenu. Javna informacija o bul marketu je najčešće zakasneli događaj koji je propušten i koji dovodi do toga da mali investitori najčešće pod uticajem okruženja kupuju na visokim cenama.

U praksi postoji vremenska teorija koju podržavaju empirijski podaci o tome da  mali investitori najčešće kupuju kada je tržišna cena visoka ili najviša, a prodaju kada je tržište na dnu. Ovi zaključci su izvedeni iz analize kupoprodaje investicionih jedinica fondova u SAD-u u periodu od 1998 do 2009.

Takođe, podaci o individalnim prinosima pojedinaca stara deset posmatranih godina su pokazali da pojedinci manju zarađuju od fondova, tačnije zaključno sa 2013. u proseku manje  2,5%.

Kako izbeći ovu tipičnu situaciju? 

Tipična strategija je uprosečavanje investicije i dobra je za sve tržišne prilike. U slučaju kada trend pada, investitor kupuje akcije sve jeftinije i jeftinije. Kada je trend suprotan, iako pravi dobitke, nastavljate sa kupovinom po višim cenama. Ključ strategije je ostati na svom kursu (uprosečiti cenu) osim ako ne dođe bitnih tržišnih promena. Drugi način je diversifikacija investicije. Diversifikovan portfolio, po pravilu, brani investitora kada je tržište u padu.

0 comments

Ekonomija